Уместо речи уредника
ОТИШАО ЈЕ ПЕСНИК Добрици Ерићу Умро је песник, кажу, мада песници не умиру Отишао је само да види ту слободу небеску И где све криве Дрине и Груже на крају увиру Да анђелима вешт ко и ваздан испева арабеску Умро је песник, кажу, у крилу своје земље мајке Мајке коју је волео часније и више него она њега Којој је певао гласом ко горске виле из бајке Што му заувек оста на срцу радост, рана и белега Умро је песник, кажу, у свом престоничком граду У земљи у којој њени великани умиру два пута Једном за живота, једном после смрти у хаосу и јаду Да мајка му земља с телом славу и име прогута 31. март 2019. године Анђелко Заблаћански ¤  |
Читајте број 61 у ПДФ-у
