Број 11 Година II | Новембар 2014. | Излази месечно | Импресум | 07. 11. 2014. год. |
Четири песме | Афоризми | Театар и књижевност | Препевана поезија | Како се каже | Романтизам и опијум |
Кратка прича | Поезија за децу | О Борхесовој прози | Енеини дамари | О Карамазовима |
Лични став | Ђурин кутак | Деца пишу прозу | Интервју | Заборављени песници |
Број 11 - ПДФ
Година са Суштином поетике Новембар је месец који не љубим много, али, ето, десило се да сам баш у новембру 2013. године покренуо часопис Суштина поетике. Покретању часописа није претходила никаква унапред припремљена или дуго разматрана идеја. Све је то део игре по интернету и моје знатижеље. Додуше, било би неправедно да не споменем да сам негде у подсвести имао и раније такву идеју, али не сасвим јасну ни мени самоме. Чак сам у једном тренутку то споменуо једном свом другару који се некада бавио издаваштвом. Споменуо сам му онако успут у разговору о поезији и књигама. Није ме охрабрио, напротив, рекао је да је то мукотрпан посао и да треба имати ауторе који ће писати за часопис. Одобрио сам му у потпуности. А онда, прошле године у невољеном новембру, као да ми је неко шапнуо – а што да не пробаш. И пробао сам. Као да се наместило да су у октобру обележене годишњице Његоша и Црњанског, па ми је то била иницијална каписла и прво сам, у тај још виртуелни часопис, поставио њихове биографије и песме. Е, онда су почеле идеје да долазе. Размишљао сам како из наше књижевности у нетраг одлазе неке, у време мог школовања, битне приче или песме, па сам и њих уврстио. Часопис је почео да добија концепцију. Али још увек је то било далеко, чак и у мојим мислима, од реализације и интернет презентације. Баш тих дана ми се јавио један песник, уредник једног књижевног часописа, са жељом да му поставим песме на сајт који уређујем. Сетих се да сам у тај часопис својевремено слао песме, али никад нисам сазнао да ли су и објављене. Прећутао сам то и поставио му песме, а он ми онда рече да пошаљем нешто за тај часопис. Помислих, колико ли има људи који добро пишу, а немају где да објаве. Е, тад сам рекао – направићу часопис. И направио сам Суштину поетике! Закупио домен, регистровао као електронски часопис у НБС, и 23. новембра 2013. године обелоданио први број на јавним мрежама. Није било лако. У почетку сам једва скупљао довољно радова за објављивање, али временом је часопис доспевао до читалаца и аутора који су желели да своје песме, есеје, приче објаве и сад је Суштина поетике веома разноврстан, и по мом скромном мишљењу, квалитетан часопис.
Питаће
се неко како да је прошла година, а излази
једанаести број! Првобитно сам замислио
да часопис излази тромесечно, а онда
схватио да је то дуг период за електронски
часопис и прешао на месечно објављивање. И да не буде како умишљено тврдим да је Суштина поетике часопис без мане, рећи ћу ону народну, мало прилагођену, нити има дрвета без грана ни часописа без мана. Знам то, али сарадници и ја се трудимо да мане сведемо и спустимо на најнижу грану. Уосталом, зато сам и направио тзв. Књигу утисака где можете писати своје примедбе и сугестије. Да закључим, Суштина поетике, случајни часопис, траје годину дана и зато желим да се захвалим свим сарадницима, свима који су слали квалитетне радове, а наравно, и свима вама који читате овај часопис. Уредник Анђелко Заблаћански |
¤
|
|